Rak pluca nastaje kada celije u plucima pocnu nekontrolisano da rastu. Pusenje je najvazniji faktor rizika, ali bolest moze nastati i kod ljudi koji nikada nisu pusili. U ranoj fazi cesto nema simptoma, zbog cega se kod pazljivo odabranih osoba visokog rizika koristi skrining niskodoznim CT-om.

Skrining i dijagnostika nisu isto

Skrining je pregled osobe bez simptoma koja ima visok rizik. Osoba koja kaslje krv, ima nov ili sve jaci kasalj, bol u grudima ili otezano dise ne treba da ceka termin za skrining - potrebna je klinicka procena i dijagnostika.

Simptomi raka pluca

Ovi simptomi cesto imaju uzroke koji nisu rak, ali ih treba proveriti ako su novi, uporni ili se pogorsavaju:

kasalj koji ne prolazi ili se menja i postaje jaci;
iskasljavanje krvi, cak i male kolicine;
bol ili pritisak u grudima;
kratak dah ili zvizdanje pri disanju;
promuklost koja traje;
ponavljane upale pluca ili bronhitisi;
neobjasnjiv gubitak tezine ili apetita;
dugotrajan umor i slabost.

Kada potraziti pomoc?

Javite se lekaru bez odlaganja ako iskasljavate krv ili imate uporan kasalj, nov bol u grudima ili neobjasnjiv gubitak tezine.

Hitnu pomoc potrazite ako iskasljavate vecu kolicinu krvi, tesko disete, imate iznenadan jak bol u grudima, plavicaste usne ili gubite svest.

Faktori rizika za rak pluca

Rizik nije isti za sve. Lekar ga procenjuje na osnovu godina, ukupne izlozenosti duvanu, vremena proteklog od prestanka pusenja, opsteg zdravlja i drugih izlaganja.

Duvanski dim

Aktivno pusenje nosi najveci rizik. Rizik raste sa brojem cigareta i godinama pusenja. Pasivno izlaganje dimu takode povecava rizik, a prestanak pusenja donosi korist u svakom uzrastu.

Druga izlaganja i stanja

Rizik mogu povecati radon, azbest i neki drugi kancerogeni na radnom mestu, zagadenje vazduha, ranije zracenje grudnog kosa, odredene hronicne bolesti pluca i porodicna istorija raka pluca.

Skrining raka pluca: kome je namenjen?

Za osobe visokog rizika dokazanu korist ima niskodozni CT grudnog kosa (LDCT). Obican rendgenski snimak pluca i analiza ispljuvka nisu zamena za LDCT skrining i nisu pokazali da smanjuju smrtnost od raka pluca.

U Srbiji se program ranog otkrivanja uvodi kroz odredene centre. Pilot program u Vojvodini poceo je 2020. godine, a kasnije su se ukljucili Beograd i Kragujevac. Dostupnost, nacin upucivanja i kriterijumi mogu zavisiti od centra i mesta prebivalista, pa informacije treba proveriti kod izabranog lekara ili nadlezne ustanove.

Primer kriterijuma u domacem programu

UKC Kragujevac je pri pokretanju programa 2025. naveo osobe od 50 do 75 godina bez simptoma, sa najmanje 30 ,paklo-godina", koje trenutno puse ili su prestale u prethodnih 15 godina. Program obuhvata procenu i upucivanje preko doma zdravlja.

Ovo nije univerzalni poziv za samostalno CT snimanje. Kriterijumi se proveravaju u ustanovi koja sprovodi program, a odluka treba da ukljuci razgovor o koristi, lazno pozitivnim nalazima, dodatnim pregledima i izlozenosti zracenju.

Medunarodna preporuka USPSTF obuhvata nesto siru grupu: godisnji LDCT za osobe od 50 do 80 godina sa najmanje 20 paklo-godina, koje trenutno puse ili su prestale u poslednjih 15 godina. To je medunarodna smernica, a ne automatski kriterijum domaceg programa.

Kako se racunaju paklo-godine?

Paklo-godine = broj paklica dnevno x broj godina pusenja. Jedna paklica dnevno tokom 20 godina iznosi 20 paklo-godina. Dve paklice dnevno tokom 10 godina takode iznose 20 paklo-godina. Lekaru treba reci i periode kada niste pusili ili se kolicina menjala.

Sta ako LDCT pokaze cvoric?

Cvoric na plucima nije isto sto i rak. Mnogi cvorici su benigni oziljci, posledica ranijih infekcija ili druge nekancerogene promene. Dalji postupak zavisi od velicine, izgleda i promene kroz vreme.

Procena snimka. Radiolog opisuje promenu i preporucuje kontrolu ili dalju obradu.
Kontrolni CT ili dodatno snimanje. Kod nekih promena najbezbednije je pratiti da li rastu; druge zahtevaju detaljniju dijagnostiku.
Pregled pulmologa i multidisciplinarna procena. Uzimaju se u obzir simptomi, plucna funkcija, druge bolesti i rizik.
Uzorak tkiva. Kada je potrebno, radi se bronhoskopija, iglena biopsija ili druga procedura. Rak se potvrduje patohistoloskim pregledom.
Odredivanje stadijuma i tipa tumora. Ovi nalazi usmeravaju izbor operacije, zracenja, hemoterapije, ciljane terapije ili imunoterapije.

Vazno: Tumorski markeri iz krvi nisu skrining test za rak pluca i normalan rezultat ne moze da iskljuci bolest.

Kako mozete da smanjite rizik?

Prestanite da pusite. Korist postoji i posle dugogodisnjeg pusenja. Razgovarajte sa lekarom o savetovanju, nikotinskoj zameni i lekovima koji mogu pomoci.
Izbegavajte pasivni dim. Dom i automobil neka budu potpuno bez duvanskog dima.
Postujte zastitu na radu. Ako ste izlozeni azbestu, silicijumu, dizel-izduvnim gasovima ili drugim kancerogenima, koristite propisanu zastitu i zdravstveni nadzor.
Ne uzimajte velike doze beta-karotena radi prevencije. Kod pusaca takvi suplementi mogu povecati rizik od raka pluca.
Ne preskacite preporucene kontrole. Korist skrininga zavisi i od urednog pracenja sumnjivih nalaza.

Praktican sledeci korak

Ako imate simptome, javite se izabranom lekaru ili pulmologu radi dijagnosticke procene. Ako nemate simptome, ali imate 50 ili vise godina i duzi pusacki staz, zapisite koliko ste cigareta prosecno pusili i koliko godina, pa pitajte da li ispunjavate kriterijume za program LDCT skrininga u vasem mestu.

Imate snimak ili preporuku za dalju obradu?

SpecialMedic moze pomoci u organizaciji specijalisticke konsultacije i pregledu postojece dokumentacije. Kod teskog disanja, veceg iskasljavanja krvi, gubitka svesti ili jakog akutnog bola u grudima obratite se hitnoj sluzbi.

Kontaktirajte nas

Izvori i dodatne informacije

Tekst je informativan i ne moze zameniti pregled, dijagnozu ili savet lekara koji poznaje vase zdravstveno stanje. Medicinske informacije proverene su 24. avgusta 2026.

Rak pluca: simptomi, skrining i kada se javiti lekaru