Bol ili nelagodnost u grudima, otežano disanje, hladan znoj, mučnina ili bol koji se širi u ruku, leđa, vrat ili vilicu mogu biti znaci srčanog udara. Simptomi ne moraju biti jaki niti stalni. Ako postoji sumnja na srčani udar, pozovite 194 ili 112 i ne pokušavajte da sami utvrdite uzrok tegoba.
Vreme je važno
Kod srčanog udara dotok krvi u deo srčanog mišića naglo se smanjuje ili prekida. Što duže traje nedostatak kiseonika, veće može biti oštećenje srca. Ako sumnjate na srčani udar, pozovite 194 ili 112 odmah.
Srčani udar, odnosno infarkt miokarda, najčešće nastaje kada se krvni sud koji snabdeva srčani mišić naglo zapuši. Problem je što početni simptomi nisu isti kod svih ljudi i mogu ličiti na druga, manje opasna stanja.
Kada simptomi mogu da ukažu na srčani udar?
Najpoznatiji znak je bol ili nelagodnost u grudima, ali srčani udar ne mora uvek da izgleda „školski“. Kod nekih osoba simptomi počinju naglo i intenzivno, dok kod drugih mogu biti blaži, postepeni ili se povlačiti i ponovo javljati.
Bol ili nelagodnost u grudima
Nelagodnost se najčešće oseća u sredini grudnog koša. Ljudi je mogu opisivati kao:
- pritisak ili stezanje;
- težinu ili neprijatan osećaj u grudima;
- pečenje ili bol;
- tegobu koja traje nekoliko minuta ili prolazi pa se ponovo vraća.
Intenzitet bola sam po sebi ne govori pouzdano koliko je stanje ozbiljno. Srčani udar može postojati i kada bol nije veoma jak.
Simptomi koji mogu pratiti bol, ili se javiti bez izraženog bola
- Bol ili nelagodnost koja se širi u jednu ili obe ruke, leđa, vrat, vilicu ili gornji deo stomaka.
- Otežano disanje sa ili bez bola u grudima.
- Hladan znoj koji se javlja bez očiglednog razloga.
- Mučnina ili povraćanje.
- Vrtoglavica ili osećaj da ćete se onesvestiti.
- Iznenadna slabost ili neuobičajen umor.
Srčani udar kod žena
Bol ili nelagodnost u grudima najčešći su simptom srčanog udara i kod žena. Ipak, kod žena mogu biti izraženiji i drugi simptomi, kao što su otežano disanje, mučnina, neuobičajen umor, slabost ili bol u leđima, ramenu i vilici.
Zato odsustvo jakog bola u grudima ne treba koristiti kao razlog da se srčani udar isključi.
Zašto simptomi nisu dovoljni da sami isključite srčani udar?
Bol u grudima, mučnina, otežano disanje ili ubrzan rad srca ne javljaju se samo kod infarkta. Žgaravica, napad panike, problemi sa mišićima i druga stanja mogu izazvati neke od istih tegoba.
Problem je što se uzrok ne može pouzdano odrediti samo prema tome kako bol izgleda ili koliko traje. Čak ni povlačenje simptoma ne znači da je srčani udar sigurno isključen.
Zbog toga pitanje „da li je ovo sigurno infarkt?“ nije dobar razlog za čekanje. Ako postoji sumnja, bezbednija odluka je da pozovete hitnu pomoć.
Šta odmah uraditi ako postoji sumnja na srčani udar?
Hitna reakcija
1. Pozovite 194 ili 112
- Ne čekajte da simptomi sami prođu.
- Recite operateru da sumnjate na srčani udar.
- Opišite simptome i navedite tačnu adresu.
- Ne vozite se sami do bolnice.
2. Aspirin u međunarodnim smernicama i u Srbiji
Američke smernice prve pomoći: American Heart Association i American Red Cross navode da budna odrasla osoba sa akutnim netraumatskim bolom u grudima, nakon pozivanja hitne službe, može sažvakati aspirin ako nema alergiju, poznatu zabranu ili drugi razlog zbog kog aspirin ne treba uzeti.
U Srbiji: ako sumnjate na srčani udar, prvo pozovite 194 ili 112 i pratite uputstva dispečera ili zdravstvenog radnika u vezi sa lekovima.
Ove informacije nisu protivrečne. Prva opisuje preporuku prve pomoći iz američkih smernica, dok je za osobu u Srbiji praktičan sledeći korak aktiviranje domaće hitne službe i praćenje njenih uputstava.
3. Mirujte dok čekate pomoć
- Izbegavajte hodanje i fizički napor.
- Zauzmite položaj u kome vam je najlakše da čekate pomoć.
- Ako možete, omogućite ekipi hitne pomoći lak pristup do vas.
Šta ne treba raditi
- Nemojte čekati da vidite da li će tegobe potpuno nestati.
- Nemojte sami voziti do zdravstvene ustanove.
- Nemojte uzimati tuđe ili nepropisane lekove.
- Nitroglicerin koristite samo ako vam je ranije propisan i prema dobijenom uputstvu.
Kako lekar proverava da li je u pitanju srčani udar?
Simptomi pokreću sumnju, ali sami nisu dovoljni za dijagnozu. Lekar povezuje više podataka: kakve su tegobe, kada su počele, kako se menjaju, postoje li faktori rizika i šta pokazuju pregledi i testovi.
Zato se kod sumnje na akutni koronarni sindrom ne oslanja na samo jedan simptom ili samo jedan nalaz.
EKG pokazuje električnu aktivnost srca
EKG se radi što pre kod osobe kod koje postoji sumnja na akutni koronarni sindrom. Određene promene mogu odmah ukazati na infarkt i potrebu za hitnim lečenjem.
Međutim, prvi EKG ne mora uvek dati konačan odgovor. Ako simptomi i klinička slika i dalje izazivaju sumnju, procena se nastavlja drugim nalazima i, kada je potrebno, ponovljenim EKG-om.
Troponin pokazuje oštećenje srčanog mišića
Troponin je protein čija povišena koncentracija u krvi može ukazivati na oštećenje srčanog mišića. Njegov rezultat se ne tumači odvojeno od ostalih podataka.
Važni su i vreme od početka simptoma, promena vrednosti troponina kroz vreme, EKG i celokupna klinička slika. Zbog toga jedan rani rezultat ponekad nije dovoljan i analiza može biti ponovljena.
Isti simptom nema isto značenje kod svakog pacijenta
Lekar u procenu uključuje i podatke koji menjaju verovatnoću koronarne bolesti i rizik od komplikacija, među kojima su:
- ranije preležan infarkt, angina, stent ili bypass operacija;
- dijabetes;
- visok krvni pritisak;
- povišen LDL holesterol i drugi poremećaji masnoća;
- pušenje;
- starost i porodična istorija kardiovaskularnih bolesti.
Ovi podaci sami ne potvrđuju infarkt, ali zajedno sa simptomima i nalazima pomažu lekaru da proceni rizik i odluči koji je sledeći korak.
Šta se događa ako se srčani udar potvrdi?
Dalje lečenje zavisi od vrste akutnog koronarnog sindroma, EKG-a, laboratorijskih nalaza, stanja pacijenta i vremena od početka simptoma.
Zbog toga svi pacijenti sa srčanim udarom ne prolaze kroz potpuno isti postupak.
Vraćanje protoka kroz koronarnu arteriju
Kod određenih oblika infarkta potrebno je što pre ponovo uspostaviti protok krvi kroz zahvaćenu koronarnu arteriju.
Perkutana koronarna intervencija (PCI)
- Kateterom se dolazi do koronarne arterije, najčešće preko arterije na ruci.
- Suženje ili zapušenje može se otvoriti balonom.
- U odgovarajućim slučajevima postavlja se stent koji održava arteriju otvorenom.
Kod STEMI infarkta primarna PCI je preferirana strategija kada može da se sprovede pravovremeno.
Fibrinolitička terapija
Kod određenih pacijenata sa STEMI, kada pravovremena primarna PCI nije dostupna, može se primeniti terapija za razgradnju ugruška. Odluka zavisi od vremena od početka simptoma i mogućih kontraindikacija, posebno rizika od krvarenja.
Upravo zbog vremenske osetljivosti ovih odluka brzo aktiviranje hitne pomoći ima značaj koji se ne može nadoknaditi kasnijim čekanjem kod kuće.
Šta sledi posle srčanog udara?
Završetak akutnog lečenja nije kraj kardiološkog praćenja. Dalji plan zavisi od obima oštećenja srca, vrste intervencije, drugih bolesti i ukupnog kardiovaskularnog rizika.
Terapija i kontrole
Posle infarkta mogu biti potrebni antiagregacioni lekovi, terapija za snižavanje LDL holesterola i drugi lekovi koji smanjuju rizik od novog kardiovaskularnog događaja ili pomažu radu srca.
Terapiju ne treba samostalno prekidati, menjati ili smanjivati. Plan zavisi od konkretnog pacijenta i sprovedenog lečenja.
Kardijalna rehabilitacija
Kardijalna rehabilitacija povezuje bezbedno vraćanje fizičkoj aktivnosti, kontrolu faktora rizika, edukaciju i praćenje. Program se prilagođava zdravstvenom stanju i sposobnostima pacijenta.
Smanjenje rizika od novog događaja
- prestanak pušenja;
- kontrola krvnog pritiska;
- kontrola LDL holesterola i šećera u krvi;
- fizička aktivnost prema preporuci lekara i rehabilitacionog tima;
- ishrana prilagođena kardiovaskularnom riziku;
- redovno uzimanje propisane terapije.
Prestanak pušenja je posebno važan: kardiovaskularni rizik počinje da opada nakon prestanka i nastavlja da se smanjuje tokom narednih godina.
Kada ponovo kod kardiologa?
Termin prve i narednih kontrola određuje kardiolog prema vrsti infarkta, sprovedenom lečenju, funkciji srca, simptomima i drugim bolestima. Ne postoji isti raspored kontrola za svakog pacijenta.
Ako se simptomi ponovo pojave
Novi bol ili pritisak u grudima, naglo otežano disanje, hladan znoj, izrazita slabost ili drugi simptomi slični onima koji su pratili prethodni događaj nisu razlog da se čeka redovna kontrola.
Ako postoji nova sumnja na srčani udar, ponovo treba pozvati 194 ili 112.
Kardiološki pregled i dalja procena
Ako nemate akutne simptome koji zahtevaju hitnu pomoć, Dr Borko Josifovski, specijalista kardiolog, može proceniti kardiovaskularni rizik, postojeće tegobe i potrebu za daljim ispitivanjem.
U zavisnosti od razloga dolaska i medicinske indikacije, procena može uključivati:
- EKG;
- ultrazvuk srca (EHO);
- Holter monitoring;
- test opterećenja;
- procenu kardiovaskularnog rizika.
Zakažite pregled: +381 62 777 170
Najvažnije da zapamtite
Srčani udar ne mora početi jakim i neprekidnim bolom u grudima. Simptomi mogu biti blaži, menjati se ili ličiti na druga stanja. Simptomi pokreću sumnju, ali EKG, laboratorijski nalazi i lekarska procena pomažu da se utvrdi šta se zaista događa. Ako postoji sumnja na srčani udar, ne čekajte da sami razjasnite uzrok. Pozovite 194 ili 112.
Izvori: European Society of Cardiology – smernice za akutne koronarne sindrome; Udruženje kardiologa Srbije – ESC preporuke za akutne koronarne sindrome; American Heart Association i American Red Cross – znaci srčanog udara i smernice prve pomoći; zvanične informacije Republike Srbije o brojevima hitnih službi.
